Ловни туризам

Значајан део туристичке понуде општине Рековац представља ловни туризам. Ловни терен је погодан, готово идеалан за лов, развој и одгој дивљачи. Најраспострањенија дивљач је зец који је заступљен на свим ловним теренима. Поред зеца, у равничарским пределима, лови се пољска јаребица, препелица, грлица, фазан и срнећа дивљач. У брдско-планинском подручју, еколошкој бази, поред срнеће дивљачи присутне су и дивље свиње.
Ловачко удружење Левач са седиштем у Рековцу, газдује ловиштем Дуленска река укупне површине 15.031 ха, од чега ловне површине обухватају 13.277 ха.

На територији општине Рековац постоји једна предшколска установа, две основне и једна средња школа.

− Предшколска установа Милоје Милојевић са подручним одељењима
− Основна школа Светозар Марковић у Рековцу са подручним одељењима
− Основна школа Душан Поповић у Белушићу са подручним одељењима
− Средња пољопривредно - ветеринарска школа у Рековцу.

Најинтересантније културно-историјске локације у овој општини су: Манастир Каленић, Спомен-кућа Душана Поповића, Родна кућа Милоја Милојевића у Урсулама, Манастир Прерадовац и Црква Манастирак.

Манастир Каленић - подигнут почетком XV века (1407-1413), за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Фреске овог манастира имају посебну вредност и заузимају завидно место у средњовековном српском сликарству. Својом лепотом се посебно истичу Свадба у Кани и Свети ратници. У манастирској порти се налази спомен-чесма која је изграђена 1937. године, а посвећена је краљу Александру И и свим погинулим Левчанима у ратовима за ослобођење од 1912. до 1918. године. Овај споменик је заштићени споменик културе прве категорије.

Такмичење рецитатора основних и Пољопривредно-ветеринарске школе - такмичење организује Културно-просветна заједница општине Рековац у сарадњи са школама.

Смотра народног стваралаштва деце Шумадије и Поморавља - одржава се у Рековцу, сваке године у мају и нема такмичарски карактер.

Сликарска колонија - одржава се у окружењу манастира Каленић. Траје 7 дана, а на њој учествује велики број сликара, већином академских.

Сабор Прођох Левач, прођох Шумадију - одржава се сваке године у августу месецу у простору манастира Каленић. Ова туристичка, културна и етнолошка манифестација има за циљ неговање, оживљавање и афирмацију народног стваралаштва и традиције. Сваке године се бира "Најбрк" Сабора, девојка са најдужом плетеницом, лепотица Сабора као и најлепша женска и мушка шумадијска народна ношња.

Најзначајнија културна манифестација у општини Рековац је манифестација народног стваралаштва и обичаја под називом Прођох Левач, прођох Шумадију. Поред ове, позната је и Велика изложба цвећа, која је први пут организована 2005. године с циљем да се укаже на постојање великог броја људи у Левчу који се баве узгајањем и неговањем цвећа.

Манифестација Прођох Левач, прођох Шумадију је сабор са дугогодишњом традицијом и једна је од ретких смотри изворног народног стваралаштва. Одржава се у Каленићу сваке године у месецу септембру.

Најзначајније институције културе су Народна библиотека Рибникар, Културно-просветна заједница и Дом културе.

Народна библиотека Рибникар основана је 12. октобра 1928. године. Главна делатност библиотеке је усавршавање образовања путем обезбеђивања одговарајућих књига, часописа и новина.

Културно-просветна заједница основана је 1995. године и њена главна делатност је очување обичаја и традиције кроз организацију различитих културних манифестација.

Дом културе основан је 1948. године и у њему се одржавају све културне манифестације.

У општини Рековац постоји и ради Дом здравља који се налази у оквиру Медицинског центра Ћуприја и који пружа услуге здравствене заштите грађанима на територији општине. Нема довољан број стручних кадрова, нити има развијене услуге у погледу потреба становништва. Ако се узме у обзир чињеница да је просек старости становника општине Рековац преко 64 године и да је први здравствени центар удаљен 35 км, а да у Рековцу не постоји служба за продужено лечење, уочава се веома велики проблем у збрињавању хитних случајева.

Предшколско образовање

У Предшколској установи Милоје Милојевић запослено је 14 васпитача. Број деце корисника варира и креће се од 60 до 80. 

Прва основна школа у Рековцу отворена је 1839. године указом кнеза Милоша Обреновића. Њен учитељ био је Петар Миловановић из Кавадара, који је образовање стекао у једном од три манастира у Ратковићу. У манастиру је учио буквар, часловац и псалтир. Нема поузданих података где је била смештена прва школа. Најчешће се помиње место на којем је данашња школа, одмах до воденице на реци Дуленки, а помиње се и приватна кућа код поште, затим кућа Пере Поповића, близу некадашње пијаце, плац на којем је сада задружна радионица преко реке итд.

Прва државна школска зграда налазила се где је сада зграда Скупштине општине. Нема тачних података када је подигнута. Најстарији мештани тврде да је имала 4 учионице, ходник, канцеларију и собу за служитеља. Била је сазидана од тврдог материјала и трајала је до 1929. године када је порушена и уместо ње подигнута нова школска зграда у којој се сада налази Скупштина општине. Спрат је дозидан након Другог светског рата. За време Првог светског рата школа није радила, док у Другом светском рату рад школе није прекидан.

Реформи система социјане заштите општине Рековац приступило се у децембру 2004. године када је формиран Општински координациони одбор за социјану политику - ОКОСП као саветодавно тело председника општине. ОКОСП је допринео успостављању локалних сервисних услуга кроз реализацију пројекта Инпут социјаном предузетништву који је реализован у оквиру програма Регионалног друштвено-економског развоја. У оквиру тог програма извршена је шестомесечна обука десет жена за помоћ остарелим лицима у сеоском подручју.

Учешће у општини у систему социјалне заштите одвијало се углавном кроз проширена права, тако да је општина Рековац у 2007. години имала извршење буџета за социјалну заштиту 100% а исте године је усвојена и Стратегија развоја социјане заштите. Имплементацијом овог првог локалног стартешког документа током 2008. године формиран је Поливалнетни услужни центар. Средства из буџета локалне самоуправе која су уплаћивана преко Центра за социјални рад била су намењена најугроженијим категоријама становништва, деце и старих.